3. od 7 sedmica
Nakon dve sedmice koje su protekle neverovatno brzo, ušao sam u treću sedmicu vežbanja. Juče sam odradio ukupno 7. (u ovom blogu je to dobitni broj) trening od 21. (koliko će ih ukupno biti) tako da sam praktično rečeno prešao 1/3 plana. Jučerašnji trening mi nije pao nimalo teško. Svanuo je zaista divan dan tokom kojeg je prvi deo vežbanja bio pravo zadovoljstvo. Ovo je jučerašnja fotografija horizonta koji se vidi nakon prvih 50m brzog hoda:
Inače, ja tokom trčanja (ili brzog hoda) nikada ne koristim slušalice i ne puštam muziku/radio/neke druge sadržaje. Meni lično je mnogo lepšte da osluškujem zvuke prirode i da ispratim tok svojih misli. Ujutro su šetači retkost - na keju/stazi sam obično potpuno sam tako da nekako imam svo vreme samo za sebe. U tim momentima i pored fizičkog napora koji pruža vežba imam mogućnost da u potpunosti opustim mozak. Na Dunavu se sa Sremske strane uvek pruža široka vizura pa je moguće pronalaženje neke interesantne tačke za pogled bilo da je u pitanju brod, potiskivač, talasi ili samo refleksija mosta koja je bez obzira na vremenske prilike nekako svakog jutra izgleda drugačije:
Moraću priznati da sam tokom prethodne dve sedmice prekršio postavljena pravila po pitanju ishrane. Iako sam 100% principijelan po pitanju konzumacije alkoholnih napitaka (doslovno nisam konzumirao bilo kakvo "piće"), torta sa jagodama koju je Milica pripremila prethodnog vikenda nije bila za odoleti. To se na žalost odrazilo na postavljeni plan tako da je evidentna stagnacija u smanjenju telesne težine. Umesto na planiranih 115 sam na koncu 2. sedmice težio 115,3kg. Iz ovoga je evidentno da bez obzira na napor koji se ulaže za vežbe bez korekcije ishrane nema napretka u postizanju željene telesne težine. Zbog toga je neophodno ostati dosledan i striktno se držati plana! Moj plan je izbegavanje slatkiša tako da počevši od današnjeg dana odbacujem svaku vrstu slatkiša. Nadam se da neću imati prevelikih iskušenja...
Inače, ja tokom trčanja (ili brzog hoda) nikada ne koristim slušalice i ne puštam muziku/radio/neke druge sadržaje. Meni lično je mnogo lepšte da osluškujem zvuke prirode i da ispratim tok svojih misli. Ujutro su šetači retkost - na keju/stazi sam obično potpuno sam tako da nekako imam svo vreme samo za sebe. U tim momentima i pored fizičkog napora koji pruža vežba imam mogućnost da u potpunosti opustim mozak. Na Dunavu se sa Sremske strane uvek pruža široka vizura pa je moguće pronalaženje neke interesantne tačke za pogled bilo da je u pitanju brod, potiskivač, talasi ili samo refleksija mosta koja je bez obzira na vremenske prilike nekako svakog jutra izgleda drugačije:
Jutro iznad Mosta "Slobode" prethodnih 7 treninga
Jeste da me iznova i iznova iritira otpad koji ljudi ostavljaju pored pešačke staze na Keju ali me to gotovo uvek podseti na nedaće koje sam imao tokom rekreacije u Džerziju (New Jersey). U Gradiću u kojem smo živeli Hakensaku (Hackensack, NJ) je postojao neki Džonson park (Johnson Park) u kojem sam vežbao. U okviru parka je bilo gotovo nemoguće pronaći razbacane ljudske otpatke ali je istovremeno bilo gotovo nemoguće promašiti go*na tokom šetnje ili trčanja koja su bukvalno svuda po stazi ostavljale mnogobrojne patke. Malardi (koje smo zbog toga prozvali Smalardi) odnosno patke su naravno zaštićene Zakonom tako da su se nakotile do te mere da su doslovno pravile haos! Tokom trčanja mi je redovna mentalna aritmetika bilo brojanje koraka između kojih ne bih ugazio u j*bno pačje go*no. Obično bi rekord bio 15-16 koraka tokom vežbe...verujte mi da pri tome ne preterujem niti 1‰ (imam svedoke)! 
Desno: Google Streetview ulaza u Džonson park
Što se tiče jučerašnjeg (i prethodnih) treninga, pojedinosti možete sagledati u okviru tabele ispod:
Za dva dana ulazimo u poslednji mesec vežbanja u okviru programa "Vratiti se u formu za 7x7" :-)
Comments
Post a Comment